S I N D I K A T

Генерални директор НИС-а одржао састанак са запосленима у РНС

четвртак, 10 фебруар 2011.

У Рафинерији нафте у Новом Саду, 8. фебруара, генерални директор НИС- а, Кирил Кравченко , одржао је састанак са запосленима.
Састанку је присуствовало стотинак запослених из свих организационих делова Рафинерије који су, овом приликом, упознати са пословањем компаније у минулој години, као и са приоритетним плановима за текућу годину.
Већи део састанка био је посвећен питањима присутних на која је генерални директор са сарадницима одмах одговарао. Састанку су, осим првог човека компаније, присуствовали: Вјечеслав Рјадавој, заменик извршног директора Блока „Прерада“, Наташа Стаменковић, заменик директора Функције за организациона питања - ХР директор, Иван Томчањи, директор Рафинерије нафте Нови Сад и Милош Давидовић, директор Дирекције за ХР РНП.

Највише питања било је у вези са могућностима будућег рада новосадске рафинерије, оптимизацијом броја запослених, организационим променама, а била су бројна и питања која су се односила на живот и рад у овом организационом делу НИС-а. О успешности оваквог вида комуницирања и доброј компанијској пракси коју треба неговати и убудуће, говоре чињенице да ниједно питање није остало без одговора.

Питања и одговори са састанка генералног директора са запосленима у Рафинерији нафте Нови Сад, 8.02.2011.

1. На основу досадашњих резултата и анализа, како оцењујете пословање РНС, да ли сте сагледали све могућности за већу упосленост рафинеријских капацитета у Новом Саду, односно видите ли могућности за унапређење овог дела рафинеријске прераде?

К. Кравченко: Тренутно је у изради физибилити студија, чије прелеминарне резултате очекујемо половином ове године. Након тога ћемо одлучити у ком правцу ћемо усмерити развој. Оно што смо започели је производња рафината, али циљ нам је изналажење допунских могућности развоја РНС, као што је производња базних уља. Надам се да је то један од производа којим би повећали продају, као што остварујемо резултате продајом нашег бренда NISOTEC. Имамо добру основу, али су нам потребне допунске инвестиције. Осим овога, истражујемо и допунске могућности како да искористимо капацитете у Новом Саду. Једна од њих је прерада кондензата - ШФЛУ из Румуније, а прерађивали би их на постројењу У-2500 у новосадској рафинерији. Друга могућност је да искористимо РНС као велико складиште јер смо у наше пословање имплементирали нове законе за рад на локалном тржишту. Сви купци, који раде на овом тржишту, морају имати своје складиште, па им можемо издавати наш простор у закуп. У сваком случају, уколико имате добре идеје, све што је усмерено ка повећању ефикасности компаније заједнички ћемо размотрити. Половином године, када будемо сагледали остварене резултате, моћи ћемо да разговарамо о даљим етапама развоја РНС.

2. Какви су изгледи и који су оквири инвестиција да би се добила пожељна структура производње која би обезбедила будућност овом организационом делу Друштва?

К. Кравченко: Анализирали смо различите варијанте, али као што знате, овај регион има вишак производних капацитета, више од око 45 одсто у односу на потражњу на локалном тржишту. Оваквој ситуацији доприносе околне земље: Румунија, Бугарска, Мађарска, Хрватска, Босна, и с обзиром да не можемо 100 одсто да искористимо наше капацитете, принуђени смо да изналазимо нови начин функционисања. Панчево ће бити основа за рад са нафтом, за производњу белих деривата, а што се Новог Сада тиче, основа је развој базних уља. Осим тога, ми имамо добру и специфичну нафту Велебит и неопходно је изнаћи допунске могућности за ефикаснију прераду ове нафте. На жалост, у овом моменту, не могу рећи на који начин ћемо то све искористити, који су оквири инвестиција и ко ће нам бити партнер. Свакако, половином године, по завршетку физибилити студије, имаћемо одговоре и на ова питања.

3. Да ли ће ове организационе промене, које су неминовне, довести и до одређених кадровских промена, да ли планирате даље смањење броја запослених, односно постоји ли процена броја запослених којима ћете покрити планирани процес рада у новосадској рафинерији?

К. Кравченко: Наша стратегија укључује рад са нашим конкурентима на локалном тржишту и подразумева повећање ефикасности. Један од приоритета је повећање радне продуктивности, као и ефикаснији рад на смањењу трошкова. Искористили смо искуство наших колега из Пољске, Румуније, Чешке, Бугарске јер су се бавили сличним стварима протеклих година. Сви смо кренули истим правцем - развој програма побољшања квалификације радника. Тако је, на пример, Shell у Чешкој почео овакав програм - радник је на почетку имао три професије, а за пет година, обучен је за десет професија. Ово је пут свих великих светских компанија, па и наш. Сигурно је да се овим процесом добија нови квалитет знања, а истовремено, остварује и раст зарада. Што се броја запослених тиче, због аутоматизације посла, корак по корак ћемо смањивати број запослених. У сваком случају, заједно са државом размотрићемо Програм 750, као и могућност добијања помоћи за додатне обуке у циљу преквалификације, а за потребе тржишта рада. Корак по корак ћемо реализовати програм смањења броја запослених, с једне стране, а развијати програм побољшања квалитета знања, са друге стране.

4. Да ли ће немапираним радницима бити понуђен одлазак по Програму 750?

К. Кравченко: За ову годину је планиран одлазак по Програму 750 и размотрили смо га заједно са Синдикатом. Програм обухвата одлазак дела администрације, али и неке друге категорије запослених - инвалиди, болесни и неки изузеци. Свакако, сама реализација Програма 750 зависиће од резултата пословања. Планирали смо одлазак хиљаду људи у овој години, али коначна одлука биће донета након разматрања извештаја о шестомесечном пословању.

5. Зашто је радно место петог сменовође укинуто у РНС и да ли ће радници који их мењају добијати зараду сменовође?

М. Давидовић: У току припреме систематизације, која је усвојена почетком јануара, разматрали смо са руководиоцима дирекција и Синдикатом, организацију РНС и донели одлуку да је за радно место сменовође довољно 4 извршиоца. Уколико на неким радним местима потреба посла буде захтевала већи број извршилаца, размотрићемо могућност увођења заменског сменовође на нивоу дирекције или групе постројења. Свакако, ово питање ће бити решено у јуну, када ће бити донета систематизација Блока Прераде.

6. Да ли ћете извршити поновно вредновање радних места у Служби ХСЕ, с обзиром да ова радна места нису разматрана у оквиру нове систематизације РНС?

К. Кравченко, М. Давидовић: Сигурно је да ће у овој години акценат бити и на развоју Службе ХСЕ. У односу на наше конкуренте, ситуација код нас је 5-10 пута лошија и зато ћемо радити на унапређењу овог сегмента пословања. На нивоу НИС-а постоји Радна група која се бави овим питањем и која ће донети коначно решење. Сви запослени у Ватрогасним оперативним службама су за сада у рафинеријама и нису вишак, а по доношењу коначне одлуке, биће или централизовани или другачије организовани.

7. Како усвојеним Актом о систематизацији послова и радних задатака нису обухваћени запослени Ватрогасне оперативне јединице РНС И Секције 76, какви су планови са овим радницима?

М.Давидовић: Радницима Секције 76 биће, у наредних месец дана, понуђени анекси у оквиру Блока Промет, чиме ће и ово питање бити решено.

8. Уколико се испостави да по усвојеној систематизацији неки делови РНС не могу функционисати, да ли предвиђате могућност измене и допуне систематизације?

И.Томчањи: У моменту када смо правили систематизацију и разматрали потребан број извршилаца, нисмо имали у виду рад ХИФИ постројења. Ове пропусте сада решавамо у организационом делу Манипулације, а послови у Енергани су организовани у складу са законском регулативом. Запослени морају радити пуно радно време, а уколико се покаже потреба, тражићемо повећање броја извршилаца.

9. С обзиром да су поједини радници, са 20 година рада на истом радном месту, немапирани због неодговарајуће школске спреме, да ли је могуће кориговати услове за та радна места, како би, ипак, ови радници остали на својим радним местима у РНС? У више наврата, изјављивали сте да за посао није најбитнија школска спрема, већ стручно знање радника.

Н.Стаменковић: Услове за поједина радна места је, свакако, могуће кориговати јер је то и интерес менаџмента Рафинерије. Најквалитетније људе треба задржати и уколико је дошло до пропуста којима су елеминисани овакви људи, грешке треба исправити. Систематизација послова је административни акт који се по потреби може мењати.

10. Да ли је у реду да радници који су направили дисциплински прекршај али против њих није покренут дисциплински поступак, буду немапирани, а радници које сте, због несавесног рада и изазивања штете, казнили упозорењем, остану на својим радним местима, чак неки и буду постављени на виша радна места?

К. Кравченко: Поштење је вредност наше компаније и о свим пропустима морамо отворено разговарати. Грешке се морају исправљати, а у циљу предузимања конкретних мера, морамо причати о конкретним случајевима, јер је то једини и прави начин решавања овог проблема.

11. Планирате ли обједињавање рафинеријске прераде, односно унифицирање радних места и коефицијената у оквиру рафинеријске прераде, с обзиром да то није учињено приликом усвајања Акта о систематизацији и организацији послова и радних задатака у рафинеријама?

В.Рјадавој: Обједињавање рафинеријске прераде и унифицирање радних места је планирано, али с обзиром да су технолошки процеси у рафинеријама различити, захтевају и различито искуство и различите квалификације. Сви процеси имају свој ниво сложености и различито су специјализирани у обе рафинерије, што подразумева и разлике у коефицијентима. Повећање коефицијента и, у складу са тим, зарада могуће је у случају оспособљености за обављање додатних професија и повећаног обима обављаних послова.

12. Да ли сте разматрали предлог Синдиката, у вези са ретроактивним признањем бенефицираног радног стажа запосленима у радном односу?

Н.Стаменковић: Ово питање се још разматра. НИС од 2008. године поштује законску обавезу по питању третмана бенефицираних радних места. Захтев Синдиката се односи на период од давних 60-тих, односно на све раднике који су од самог почетка рада рафинеријске прераде били распоређени на тим радним местима. Направили смо калкулацију и заједно са Синдикатом разматрамо ову проблематику, како би заједнички дошли до најповољнијег решења за компанију. Свакако, морамо мислити на нашу будућност и предузимати оно што је најбоље за компанију.

К. Кравченко: У наредне две до три године морамо све наше потенцијале усмерити на развој у региону и текући социјални програм, а касније ћемо се вратити решавању питања из прошлости.

13. Да ли ће за запослене у РНС бити организовани специјалистички систематски прегледи, с обзиром на то да су такви прегледи били организовани у НИС Матици, као и у БГ?

Н. Стаменковић: Све што је по закону НИС ће испоштовати, и у овој години биће организовани специјалистички прегледи за жене, а ово питање ће коначно бити решено доношењем новог колективног уговора крајем марта.

14. Зашто је Производња на самом крају поделе коефицијената, чак годину и по након администрације? Зашто систематизација није заживела раније, иако је раније потписана, и хоћемо ли добити ту разлику?

Н.Стаменковић: До кашњења у доношењу систематизације је дошло због тога што је менаџменту требало више времена да дефинише оно што се подразумева тим процесом. Проблем је решен и од 1. фебруара нови Акт је на снази.

15. Зашто није одржана обука у вези са стандардом о излазним документима, а у складу са Одлуком ГД?

Обуке су одржане у складу са распоредом у табелама и укупно је обуку прошло 190 запослених. За блок Промет, обука у Рафинерији Панчево је одржана 03.02.2011, а обука у Рафинерији Нови Сад ће бити одржана 10.02.2011 од 13.00 и 14.00 часова. Блок Промет се налази на две локације због чега је дошло до пролонгирања одржавања обуке у Рафинерији Нови Сад. Запосленима имају и могућност одржавање ванредних обука у зависности од потребе.

16. Зашто радници Ревности раде на пословима административне подршке, а истовремено, имате немапиране раднике Рафинерије?

Кирил Кравченко: Молим да проверите који послови су у питању и конкретно наведете име запосленог који обавља те послове, јер само тада можемо расправљати о том проблему и пружити праву информацију.

17. Каква је судбина запослених у Одржавању и Лабораторији, да ли ће се питање функционисања ових делова решавати у оквиру НИС?

Кирил Кравченко: Анализу ове ситуације упоређујемо са тржиштем рада и правимо калкулације да ли је боље за компанију да функционишу унутар или изван ње. Тренутно немамо тржиште за део Одржавања, па га не можемо издвојити из компаније. Морамо сачинити комплетну слику и отворено разговарати о свим аргументима, а за сада решење не постоји, односно у фази смо истраживања.